Odgoj, čuvanje i školovanje štiglića

O štiglićima su napisani brojni tekstovi. U većini se opisuje izgled i život štiglića u prirodi, ponešto se kaže o mogućnostima razmnožavanja u kavezu i ukrštanju sa drugim vrstama ptica, i to je uglavnom to. O čuvanju, školovanju i odgoju međutim retko. Zašto? Ne zato što je malo odgajivača koji se time bave, već zato što svi imaju po neku tajnu.
Ovaj tekst ima za cilj da po nešto od toga razotkrije i pomogne mladim odgajivačima.

Pre svega potrebno je nabaviti mlade ptice, bez boje, po mogućnosti što ranije odvojene od roditelja. Rad je moguć i sa starijim, ali su tada rezultati slabiji.
Kako polni dimorfizam kod štiglica nije izrazit ni kod odraslih ptica, a pogotovu kod mladih, pri izboru treba uzeti krupnije mlade ptice, sa većim belim poljima na repnim perima (kod odgajivača poznatim kao "špiljeri" ili "špigle"). Manje iskusnim ljubiteljima ovo razlikovanje polova može da predstavlja problem, ali postoje razlike koje mogu da se uoče ako se istovremeno posmatraju mladi oba pola. U kasnijem periodu, kad ptice počnu da se mitare i da dobijaju boje odraslih ptica, razlika može jasno da se uoči.

Boje mužjaka su intenzivnije, "brkovi" u korenu kljuna su izrazito crni, crvena maska prelazi polovinu oka i pregib krila je cm. Kod ženki ovaj pregib je sivozelenkast, nekad smeđ, "brkovi" su sive ili sivobele boje i maska ne prelazi polovinu oka. U periodu kad dobijaju boju mladi mužjaci već počinju da pevaju, tako da i po tome možemo da ih razlikujemo od ženki.
Ipak, i pored svega, i iskusnim odgajivačima promakne poneka ženka, koja onda može da posluži kao baza za uzgoj u kavezu, koji je poslednjih godina postao aktuelan u svetu, a i kod nas.

Nakon što smo nabavili ptice, smeštamo ih u volijeru (što veću, to bolju), po mogućnosti na otvorenom (balkon i slično), i počinjemo sa školovanjem. Mladim pticama treba da obezbedimo što raznovrsnija hraniva. Najčešće, osnovu ishrane predstavlja hrana za kanarince uz dodatke nigera, konoplje, suncokreta, salate i raznih vrsta divljeg semena koje skupljamo u prirodi. Kod izbora divljeg semena treba obratiti pažnju na ishranu ptica u prirodi, odnosno treba posmatrati gde se zadržavaju i šta jedu. Pored semenske hrane, treba obezbediti zeleniš (kupus, salata, list i cvet maslačka - od njega ptice dobijaju intenzivnu boju), voće i povrće (jabuke, kruške, mrkva, krastavac i slično), animalna hraniva (jajčana hrana, bilo industrijska, bilo pravljena kod kuće), naravno mineralna hraniva (sipina kost, grit, kuhinjska so, drveni ugalj) i pesak. Takode, sveža i čista voda za piće i kupanje je obavezna. Mladi štiglici su veoma osetljivi na abdominalne infekcije, tako da treba obezbediti maksimalnu higijenu i periodično preventivno davati nešto od lekova (ESB3 se pokazao kao dosta dobar).

Za školovanje mogu da se koriste živi učitelji, što je bolje, ili snimljene pesme na CD-ovima ili kasetama. Ovi snimci uglavnom sadrže samo određene delove pesme koju želimo da postignemo. Živi učitelji, jedan ili više njih, su odvojeni od mladih, da ne bi bili ometani u pesmi, a i zbog toga što su raspevani štiglici često agresivni prema drugim pticama Mlade ptice najbolje usvajaju pesmu rano ujutru i kasno popodne (tada se i štiglici u prirodi najviše raspevaju), tako da u tom periodu treba puštati CD-ove i kasete, po par sati dnevno. Da bismo umirili ptice u vreme "časova", možemo malo da zamračimo volijeru, ali to nije neophodno. Ako nemamo učitelja ili snimak pesme, ne treba se brinuti, jer ptice imaju genetski urođenu pesmu, a školovanje samo pomaže da se taj potencijal ispolji i uobliči. Tokom jeseni ptice se izmitare i počinju da pevaju punim glasom, kada već mogu da se primete neke ture u pesmi. Ali, školovanje traje i dalje. Ptice su za sve ovo vreme u volijeri, gdje ostaju tokom je-seni i zime, pa sve do proleća.

U drugoj polovini aprila ili početkom maja (što zavisi od vremenskih prilika i spol|ne temperature) sada već odrasle ptice se odvajaju pojedinačno u male kaveze a njih smeštamo u kutije. Veličina kaveza može da budu različita, ali se najviše koriste kavezi dimenzija oko 25x15x20 cm. U ovom periodu veoma je važno da se pticama obezbedi jaka hrana. Nakon par dana, kada se ptice malo smire i naviknu na mali prostor, počinjemo sa treningom tako što kaveze vadimo iz kutija i postavljamo tako da se ptice
ne vide. Treninzi u početku traju kraće, po 10-15 minuta, a kasnije, kad se kod ptica razvije uslovni refleks, duže, da bi na kraju trajali oko jedan sat.
Ovakve treninge ponavljamo nekoliko puta dnevno, najbolje rano ujutru i kasno popodne, kada sunce nije jako. Ptice će u početku biti pomalo stidljive, ali će sa vremenom početi da pevaju punim glasom. U toku celog odgoja, a posebno u ovom periodu, važno je naviknuti ptice na prisustvo ljudi, da bi pevale i pred njima. Kako treninzi napreduju, ptice pevaju sve više i sve glasnije, tako da je moguće izvršiti selekciju po željenoj pesmi. Ovakvi treninzi traju tokom proleća i leta, sve dok ptice ne počnu da mijenjaju perje, kada ih smeštamo u volijeru a ciklus ponavljamo sledeće sezone.

Izvor: Revija "ZOV"