Podloga u akvarijumu (supstrat)

Podloga u akvarijumu (šljunak, pesak), predstavlja važan elemenat za rast biljaka. S obzirom na vrstu podloge, postoji nekoliko vrsta akvarijuma. Akvarijum bez podloge se uglavnom koristi za razmnožavanje ili lečenje riba (tzv. mresni ili karantinski akvarijum). Postoje i akvarijumi koji su takođe bez podloge, ali se u njima biljke gaje u saksijama. Najčešći su akvarijumi sa nekom vrstom supstrata (šljunak, pesak, kamenčići...).


Kada biramo podlogu za naš akvarijum, najbolje je da ona bude granulacije između 1,5 i 4 mm, najviše do 10 a nikako manje od 1 mm. Jako sitan pesak često cementira, kroz njega nema dovoljne cirkulacije, javlja se nedostatak kiseonika usled čega se javljaju anaerobni procesi i zato nije pogodan. U tom slučaju može da se javi i neprijatan miris u akvarijumu. S duge strane, krupna granulacija onemogućava dobro ukorenjivanje biljke i razvoj korena, a takođe nije pogodna ni za formiranje takozvanog tepiha od biljaka. Pravilno izabrana granulacija podloge omogućava taloženje otpadaka i posle njihovo aerobno (u prisustvu kiseonika) raspadanje. Akvarijumske biljke ih onda mogu koristiti kao prirodni izvor hranljivih materija neophodnih za njihov rast.

Sa hemijske tačke gladišta se u akvarijumu koriste supstrati, koji u što manjoj meri ili uopšte ne utiču ne hemijski sastav vode. Najčešće se koristi kvarcni pesak koji ne utiče na hemizam vode, osim njega se može koristiti i rečni pesak (određene granulacije, kao što je već napomenuto), granit i još nekoliko vrsta supstrata. Lako se može proveriti da li je izabrana vrsta podloge pogodna za akvarijum tako što se polije nekom kiselinom (sirće, sona kiselina). Ako se čuje šuštanje, pologa nije pogodna za akvarijum, jer se u njoj nalazi krečnjak koji će vremenom podizati tvrdoću vode i ako budete želeli akvarijum sa mekom vodom, stalno će vam zadavati probleme. Ovo važi za slatkovodne akvarijume (osim za one gde je poželjna tvrda voda), za morski akvarijum je krečnjačka podloga pogodna. Pre ovakvog testiranja najpre operite deo podloge koji ćete testirati, jer se dešava da zapravo šušti prljavština a ne sam šljunak ili pesak.

Što se tiče boje podloge, bolje je izabrati nešto tamniju, jer se u takvom ambijentu ribe osećaju sigurnije i njihove boje više dolaze do izražaja. Ovo ne mora uvek da bude pravilo, ima mnogo akvarijuma sa svetlijom podlogom i lepo ukombinovanim kamenjem, granama i biljkama, koji izgledaju jako lepo. Međutim, ipak se ne preporučuje da podloga bude sasvim bela, jer na jakom svetlu mnogo blješti, a vremenom može i da pozeleni od algi ili da na pojedinim mestima požuti od kamenca iz vode.
Kakvu god podlogu izaberete, obratite pažnju da ona bude prirodna, jer se često u pet shop-ovima prodaju raznobojne veštački bojene podloge koje mogu biti štetne za vaš akvarijum, pre svega za ribe. Takođe ovakva podloga deluje veštački i zajedno sa raznim kulama, brodovima i ostalim akvarijumskim ukrasima tog tipa smatra se kičem.

Obratite pažnju i na to da podloga koju birate nema oštre ivice, jer se na njima mogu povrediti ribe, pre svega ribe dna i cilkidi, koji su poznati po tome što uzimaju pesak u usta.

Kada nabavite podlogu za akvarijum, pre upotrebe je obavezno isperite od svih nečistoća, a po potrebi je možete i prokuvati ili dezinfikovati u rastvoru hipermangana.
Nakon toga je rasporedite po dnu akvarijuma, obično se u zadnjem delu stavlja najdeblji sloj i postepeno se smanjuje prema prednjem staklu. Ukoliko planirate da satavite i hranljivu podlogu, ne zaboravite da to uradite pre stavljanja završnog sloja podloge.

Sve o akvaristici na http://petface.net/petopedija/?par=213