Leming kao kućni ljubimac

Leminzi su mali, laki za držanje, nemaju zimski san, nisu nepoverljivi. Retko ujedu a kada to i učine njihov ujed je bezazlen, nemaju dovoljan pritisak da pregrizu kožu. Ako se pravilno održavaju nemaju neprijatan miris. Obično su prijateljski nastrojeni. Brzo istraže sva dešavanja u kavezu i ne pokazuju veliki strah prema ljudima. Kad se drže kako treba i pravilno hrane, u zatočeništvu mogu da žive oko dve godine.


Potreban im je terarijum od 40 - 60 litara i najbolje je da se drže u grupi. Kavezi za hrčke nisu pogodni za leminge. Zbog svoje sitne građe pravi su umetnici za bežanje i često se provuku između žica na kavezu. Leminzi su po prirodi društvena bića. Nikad ih ne bi trebalo držati pojedinačno. Najbolje je držati 3 - 8 leminga u odgovarajućem terarijumu sa 1 mužjakom na 2 - 3 ženke. Oni žive u kolonijama i ponekad posle nekoliko meseci, ako je smešteno previše u isti terarijum, mogu postati agresivni jedni prema drugima. Uglavnom će alfa mužjak početi da napada potčinjene mužjake u želji da zaštiti grupu.

Postoji li samo jedno mesto za gnežđenje ili ako im obezbedite tunele važno je da postoje 2 ili više izlaza koji pomažu članovima grupe da pobegnu kada se neko od vođa naljuti. U povoljnim uslovima, sem kratkotrajnih svađa, leminzi se retko tuku, a kada se to desi obično je razlog za to da je kolonija prerasla životni prostor, tj. prerasli su terarijum, pa treba razdvojiti grupu.

Nikada ne ubacujte novog leminga u već formiranu koloniju. Leminzi su teritorijalne životinje i napašće pridošlicu i ubiti ga ili i ako ga uklonite, okrenuće se jedni na druge. Ove borbe budu jako surove i često završe smrću. Ako iz nekog razloga hoćete da pomešate leminge iz različitih grupa to morate učiniti na neutralnom terenu, dok su još sisančad ili dok ne dostignu polnu zrelost. Kad se upoznaju dve jedinke to se mora učiniti oprezno i pod strogim nadzorom.


Leminzi su tihe životinjice. Povremeno ispuštaju visoko frekventne zvuke kada javljaju opasnost ili se raspravljaju. Često se čuje skičanje mladih u gnezdu. Ako se hrane samo mešavinama za male životinje požive dosta kraće. U divljini preživljavaju na korenju, travi, krtolama bilja, zelenoj vegetaciji i maloj količini semenja. Povremeno pojedu i nekog insekta. Nemaju toleranciju prema šećeru i sloni su dijabetesu, zato im ne treba davati voće, povrće ili poslastice (štapići sa medom i sl.) koje sadrže šećer. Voće bogato šećerom kao jabuke ili citrusi se ne smeju davati nikada. Leminzi jedu dosta. Obično ne odlažu hranu, ali se ponekad može videti jedinka kako nosi hranu u svoj brlog. Pošto im sekutići neprestano rastu, moraju im biti dostupne grančice ili stabljike tvrđeg bilja za glodanje i žvakanje. U pet šopovima se mogu naći štapići za ovu namenu koji, ako su prirodni, sasvim ispunjavanju svoju namenu.

Čista, sveža voda za piće mora u svako doba biti dostupna. Oni će piti iz činije, ali bolje je da im se obezbedi pojilica za hrčke koja se zakači sa strane pa im ne upada stelja u vodu. Terarijum ne sme da bude plići od 20 cm, uključujući i stelju sa kombinacijom piljevine i značajne količine sena, koje koristi da oblože leglo a i kao izvor hrane. Stelja ne sme biti vlažna jer tada predstavlja izvor zaraze. Plastične cevi i točak u kome će trčati im treba obezbediti za vežbu i zabavu. Prija im svež vazduh, ali treba ih držati dalje od prozora, promaje, kao i direktne sunčeve svetlosti.

U zavisnosti od veličine terarijuma i broja jedinki u njemu, treba ga redovno čistiti. Terarijum i gračke, posude za hranu i vodu, moraju biti kompletno očišćeni i dezinfikovani prilikom svakog čišćenja. Preporuka je da se sve opere antibakterijskim sapunom. Budite sigurni da je sve čisto i potpuno suvo pre vraćanja u terarijum. Bacite svu korišćenu stelju i drvene igračke i zamenite ih novim.

Preuzeto sa sajta [You must be registered and logged in to see this link.]